PC Press
O nama
O nama
Pretplata
O nama
Postanite saradnik PC-ja
Kontakt sa redakcijom
PC Press
Novi broj
Novi broj   
Pretrazivanje
Arhiva
Arhiva   
PC Online
PC Plus   
Specijalna izdanja
Hardver Hardver
PC #85 : Januar 2003 TehnoGuru

 Naslovna  Sadržaj 
Vladimir Cerić  

Ponovo Abit

Kompanija Abit oduvek se isticala naprednim, ali i neobičnim rešenjima na svojim matičnim pločama. Dva modela koja vam ovog meseca predstavljamo, IT7-MAX2 i AT7-MAX2, tipičan su primer ovakve filozofije.

Ljude koji često menjaju hardver možete svrstati u nekoliko kategorija. U prvu spadaju oni koji traže besprekoran kvalitet, stabilnost i brzinu, ne obraćajući pažnju na cenu. Oni su jedan od razloga zašto je Asus najprodavaniji brend na tržištu matičnih ploča. Kupci koji manje obraćaju pažnju na brzinu, a niža cena im je pri vrhu liste prioriteta u poslednje vreme kupuju Gigabyte-ove ploče. Međutim, posebna priča su oni koje sve prethodno navedeno nimalo ne zanima, već isključivo žele mogućnost bezgraničnog overklokovanja pažljivo biranih procesora i memorija. Oni se kunu u Abit i sve njihove modele matičnih ploča. Posle kraće pauze, Abit se vraća na naše tržište, a na test su nam dostavljena dva top-modela namenjena Intel i AMD procesorima.

Ima li granica?

Nedavna anketa na forumu najpoznatijeg domaćeg sajta posvećenog hardveru (www.benchmark.co.yu/forum ) dala je interesantan statistički podatak: najveći broj „nestvarno“ ubrzanih procesora nalazi se upravo na Abit-ovim pločama, a preovlađuju noviji modeli. Definitivna kupovina godine je Intel-ov Pentium 4 Northwood 2.4B, koji na pločama drugih proizvođača ni uz optimalne uslove ne može da pređe brzinu od 2.8 GHz. Na Abit-ovim modelima, čak i uz fabrički Intel-ov kuler koji se vrti na malom broju obrtaja, pojedini primerci prelaze 3 GHz. Uz upotrebu alternativnih termalnih rešenja i pažljivo birano okruženje, jedan od posetilaca foruma je dostigao čak i 3.3 GHz, što je, priznaćete, veliko ubrzanje u odnosu na nominalnu frekvenciju od 2.4 GHz. Nijedna fabrika ni pre ni posle Abit-a nije kupcima obezbeđivala uslove za ovakve domete, a to što su prvi uveli u upotrebu opcije za overklokovanje u BIOS-u će ih krupnim slovima upisati u istoriju kompjuterskog hardvera.

Jedan od najčešće pominjanih modela u ovoj anketi je IT7-MAX2, baziran na i845E čipsetu. Za ono na šta nas je Abit navikao kada su u pitanju opcije za podešavanje njegov BIOS izgleda skoro siromašno. Opcije za ubrzavanje magistrale i povećavanje voltaže procesora, memorije i AGP slota su ipak tu, pa nema nikakvih prepreka za dostizanje velikih brzina. Abit je na svojim pločama oduvek imao jednu od najboljih implementacija AGP standarda, pa je i za postizanje vrhunskih 3D rezultata takođe neophodno imati njihov proizvod. No, kod ove serije nije toliko bitna unutrašnja logika ploče već njena spoljašnjost. Kada je Abit plasirao model AT7, čak i najveći poznavaoci hardvera bili su zapanjeni: bila je to ploča bez ijednog PS/2, serijskog ili paralelnog porta. Taj čudan koncept zadržan je i do danas, pa IT7-MAX2 donosi šest USB 2 portova, dva FireWire priključka i pun komplet priključaka za 5.1 zvučničke sisteme. Naravno, u paketu dobijate i odgovarajući limeni dodatak za zadnji deo kućišta. Uz ploču dolazi i bracket sa još dva USB priključka, a standardni set IDE kablova je u efektnoj crnoj boji. Veliki broj dodataka na ploči uslovio je nešto manji broj PCI slotova, ali na ploči je integrisano skoro sve, pa vam neće biti potrebno mnogo kartica. Skup čipova integrisanih na ploču nastavlja se sa RTL8100B 10/100 mrežnim adapterom, a prilično je neobično videti VIA čip (u ovom slučaju FireWire kontroler) na ploči namenjenoj Intel-ovim procesorima.

Stara izreka kaže da ono što je dobro ne treba menjati, pa bi tako bilo logično da odlični Intel ICH4 southbridge ostane kao jedini IDE kontroler. Međutim, veći broj IDE uređaja u konfiguracijama zahtevnih korisnika nalaže da se skuplje ploče dopune IDE kontrolerom sa RAID mogućnostima; Abit je odabrao četvorokanalni HighPoint RAID kontroler HPT374 koji omogućuje priključivanje čak osam IDE uređaja, tako da je ukupan broj povećan na čitavih 12 drajvova.

Tri memorijska podnožja predstavljaju retkost kod i845E ploča. Za ekstremni overkloking neophodno je i odlično napajanje procesora i memorije, pa je Abit čak i prevazišao preporuke Intel-a po pitanju neophodnog broja elemenata, dok je njihov kvalitet zaista na visokom nivou. Ako nesmotreno prevaziđete limite ploče za nekoliko megaherca, tu je praktični Clear CMOS džamper i LED dijagnostički ekran koji će vam pomoći da saznate šta je krenulo naopako. Dodatak koji će serviseri, ali i entuzijasti koji kućišta drže stalno otvorenim, posebno pozdraviti jesu dva mikroprekidača koji se nalaze ispod dijagnostičkog ekrana i kojim možete uključiti i resetovati ovu ploču.

I za drugi tabor

Ovako pohvalnim tonom se ne možemo izraziti i o modelu AT7-MAX2 koji je namenjen AMD procesorima. Na momente nestabilan rad i problemi sa raspodeljivanjem resursa su nas podsetili na razne horor priče vlasnika nekih ranijih ploča, koji su ovakve probleme često susretali. Niko do sada nije precizno utvrdio tačne uzroke čudnog ponašanja, pa se dešavalo da određeni primerci rade dobro samo povremeno i pod određenim podešavanjima. Ovaj problem je mnoge, pa i potpisnika ovog teksta, dugo odbijao od Abit-ovih matičnih ploča jer je rizik od glavobolje jednostavno bio prevelik. Ipak, oni koji su želeli da izvuku i poslednji atom snage iz svojih komponenti realno nisu imali alternativu. Testovi stranih kolega uzdižu ovu ploču u nebesa, pa za relativno slabašne rezultate naših testova verovatno možemo okriviti konkretni primerak. Uz upotrebu dovoljno dobre (i, nažalost, prilično skupe) DDR400 memorije vlasnici AMD-ovih procesora ne moraju mnogo da uzdišu za rezultatima kolega koji su ponosni vlasnici modela iz IT7 serija.

Čudno je da Abit insistira na četiri memorijska podnožja kod VIA čipova, iako je poznato da se svi proizvođači ograđuju od upotrebe više od tri, i to samo uz odabrane memorijske module. Northbridge je aktuelni VIA KT400, ali aktivno hlađen, što je rešenje kojeg se klanjaju svi proizvođači, zbog niskog kvaliteta kulera. Doduše, kod brzina magistrale od preko 200 megaherca dodatno hlađenje je neophodno. Upotrebom dovoljno dobre memorije i sa biranim Athlon-om XP može se stići do nekih 220 megaherca kada je glavna magistrala u pitanju, pa su samim time i svi ostali podsistemi na ploči ubrzani do maksimuma. Opcija u BIOS-u bez koje je nemoguće postići ovako nešto je mogućnost fiksiranja AGP i PCI magistrale, koja nije tako česta kod konkurencije.

Na modelu AT7-MAX2 ipak se odustalo od izbacivanja PS/2 portova, ali to ne znači da se broj USB priključaka smanjio. Mrežni adapter ovog puta nosi etiketu VIA, dok je HPT374 blago modifikovan, u skladu sa duhom vremena. Umesto konfiguracije koje smo videli kod modela IT7-MAX2, tu su dva „klasična“ i dva SerialATA priključka, a u paketu dolazi i Abit-ov patentirani SerillelATA. Reč je o posebnom adapteru koji omogućuje priključivanje SerialATA hard diska u klasičan 40-pinski IDE priključak. Šestokanalni zvuk je kod obe ploče poveren Realtek-ovom ALC650 kodeku, što je rešenje koje polako preuzima tržište od prevaziđenih dvokanalnih AC97 kodeka. Iako se kvalitet zvuka ne može meriti sa Creative proizvodima, u pitanju je kvantni skok u odnosu na ranije bagovite kodeke.

Onima koji se ipak odluče da kupe ovaj model na raspolaganju je jedan od najbogatijih BIOS-a koje smo od sada videli. Za izvlačenje maksimuma treba detaljno proučiti uputstvo, jer kada jednom pomerite neke kritične parametre, teško ćete se vratiti u stanje pune stabilnosti. Primećuje se određen pad kvaliteta izrade same ploče, iako su elektroliti i dalje iz najboljih fabrika. Korisni dijagnostički panel je ovog puta izostao, a ovo je jedna od rektih novijih ploča na kojoj je moguće manipulisati memorijskim modulima kada je grafička kartica na svom mestu.

Da bi se postigle „svemirske“ brzine sa vašim novim Athlon XP procesorom, treba posedovati i vrhunski kuler, koji podrazumeva malo veće telo. Zbog blizine nekih kondenzatora, njegova montaža bi mogla biti dovedena u pitanje, pa je to još jedna stvar na koju bi morali da pripaze budući kupci. Dakle, kada jednom proučite sve opcije u BIOS-u i nabavite Athlon XP baš iz „one serije“, ništa vam neće stajati na putu ka rezultatima u SiSoft Sandri od kojih vlasnika konfekcijske KT400 ploče može da zaboli glava.

Ostaje još jedna prepreka, a to je poprilično visoka cena. Retki su oni koji se bave ekstremnim overklokingom, a još ređi oni koji mogu sebi da priušte ploču koja košta oko 200 evra. Za utehu, postoje i manje opremljeni modeli iz serija AT7 i IT7 čije su cene sličnije konkurenciji. Ako ste baš rešili da svoj procesor „poterate“ u inat bogatom komšiji koji tek što je kupio preskupi P4 na 3 GHz ili XP 2800+, onda je neka od ovih Abit-ovih ploča „alat“ koji jednostavno morate imati.

Korisne adrese:

Bel Computers
Požeška 67a, Beograd
tel: 011/3544-007