PC Press
O nama
O nama
Pretplata
O nama
Postanite saradnik PC-ja
Kontakt sa redakcijom
PC Press
Novi broj
Novi broj   
Pretrazivanje
Arhiva
Arhiva   
PC Online
PC Plus   
Specijalna izdanja
Hardver Hardver
PC #70 : Septembar 2001

 Naslovna  Sadržaj 
Milan Četić  

Slike i pikseli

Na našem testu se našlo osam novih modela digitalnih foto-aparata pet proizvođača. Koji od njih je najbolji za studio, koji za sunčani dan a koji obezbeđuje najpovoljniji odnos cene i performansi?

Fuji 4900

Digitalni foto-aparati su definitivno preplavili svetsko tržište, polako ali sigurno preuzimajući primat od klasičnih, naročito kada se radi o modelima namenjenim najširem krugu korisnika. Stanje na našem tržištu je nešto dugačije, jer su "digitalci" i dalje prilično skupi za prosečnog kupca, pa je potražnja (a samim tim i ponuda) primetno slabija. Ipak, pad cena i porast performansi digitalnih foto-aparata u poslednjih godinu-dve je doveo do toga da se i u Jugoslaviji oformila kritična masa potencijalnih kupaca koja je dovela ponudu na nivo koji nam omogućava da na jednom mestu skupimo dovoljno modela za uporedni test.

Pred nama se našao dobar presek ponude. Karakteristično za sve testirane aparate je da imaju CCD-ove od dva ili tri megapiksela i da po mogućnostima i tehničkim karakteristikama možemo da ih svrstamo u opremu za poluprofesionalne primene. Korišenje raznih algoritama za interpolaciju je dovelo do toga da mnogi digitalni aparati, uključujući i one koji su bili na našem testu, mogu da naprave snimke sa više piksela nego što ih ima na CCD-u, a da pri tome interpolacija ne pokvari kvalitet.

Nikon 880

Praktično svi testirani modelu obezbedili su visok kvalitet snimaka, uz gotovo spektakularan napredak u odnosu na naše testove od pre dve godine. Primetili smo značajne razlike od modela do modela, ali smo istovremeno zapazili i to da se poluprofesionalni foto-aparati još nisu približili vrhu onoga što digitalna fotografija može da pruži - prave se kompromisi radi snižavanja cene, ali mnogo skuplji foto-aparati i dalje mogu mnogo više.

Opšta zamerka svim modelima na testu, kao i modelima koji su bili izvan naše kategorije cena, je skroman kapacitet memorije ili priložene memorijske kartice. Kartice od 8 ili 16 MB već kod 2 Mp aparata nisu dovoljne za komforan rad - da bi mogao da snimi pristojan broj snimaka, korisnik je prinuđen da povećava stepen kompresije. Simptomatično je da kod skupljih modela cena kartice čini često i manje od 10% cene aparata, pa bi bilo lepo da se uz aparat umesto one od 16 dobija kartica sa barem 32 MB, koju ovako korisnik mora posebno dokupljivati.

Kako smo testirali?

Postoje tri faktora bitna za vrednovanje digitalnih foto-aparata: kvalitet snimka, jednostavnost rukovanja i cena, u koju osim iznosa koji treba uložiti u sam uređaj spadaju i eventualni dodaci za memorijske kartice, kao i trošak za baterije.

Olympus

Kvalitet snimanja smo testirali na pet različitih scena, od kojih je svaka trebalo da proveri neke od karakterističnih elemenata. Prva scena predstavlja "mrtvu prirodu" snimljenu po dnevnom svetlu, uz jako sunce. Druga scena je isti motiv snimljen u isto vreme, ali u senci, dok je treća snimljena tako što je deo slike bio u senci, a deo na jakom svetlu. Četvrti snimak je urađen u zatvorenom prostoru, uz korišćenje blica (kombinacija sa sobnim osvetljenjem) dok je peti urađen u sumrak, uz blic kao dopunu prirodnog svetla. Tako smo pokrili najčešće situacije u kojima prosečan korisnik fotografiše.

Parametri koje smo koristili pri ocenjivanju su: reprodukcija boja, intenzitet pikselizacije, ravnomernost prikazivanja uniforno obojenih i osvetljenih površina, kompenzacija šuma u slabo osvetljenim delovima slike, delovanje automatike blica i, naravno, oštrinu snimka. Za svaki od ovih parametara dali smo ocenu od 1 do 5, a srednja vrednost tih ocena čini skor za svaki od pet snimaka posebno. Srednja vrednost skorova predstavlja ocenu kvaliteta snimka.

Tokom rada sa foto-aparatom formirana je i ocena lakoće rukovanja na osnovu sledećih parametara: brzina odziva (vreme uključivanja i ragovanja na pritiskanje okidača), brzina zumiranja (ako aparat ima zum), vreme upisa slike u memorijsku karticu (ili memoriju) i način na koji se sa aparatom rukuje - raspored tastera, da li se podešavanja obavljaju kroz menije itd - ima sitnica koje mogu u da olakšaju ili zakomplikuju život. Poslednji faktor (numerički je vrednovan od 1-5, kao i ostala tri) je najvažniji kod ocene rukovanja, i na ukupnu ocenu utiče sa 45%, brzina zumiranja i brzina snimanja sa po 15, a brzina uključivanja sa 25%.

Faktor cene je ocenjen ocenom od 1-5 i sastoji od indeksa cene, koji učestvuje sa 50%, indeksa tolerancije prema NiCd i alkalnim baterijama (35%) i cene i tipa memorijske kartice (15%). Sva tri indeksa su dati kao numeričke ocene od 1-5, s tim da je indeks cene formiran u relativnom iznosu, za svaku od dve kategorije posebno. Ukupna ocena za svaki aparat je formirana kao 0.37 vrednosti indeksa kvaliteta, 0.42 vrednosti indeksa rukovanja i 0.19 indeksa cene. Aparati su rangirani isključivo po ovoj oceni.

Za detaljan prikaz foto-aparata, tabelu karakteristika i ocene pogledajte septembarski broj časopisa "PC".