PC Press
O nama
O nama
Pretplata
O nama
Postanite saradnik PC-ja
Kontakt sa redakcijom
PC Press
Novi broj
Novi broj   
Pretrazivanje
Arhiva
Arhiva   
PC Online
PC Plus   
Specijalna izdanja
Komentari Komentari
PC #182 : Novembar 2011 Knjiga 50 godina racunarstva u Srbiji

 Naslovna  Sadržaj 
Dejan Ristanović  

Uvodnik

Popis građana i imovine spada u najzahtevnije informatičke projekte decenije. Košta nas 32 miliona evra, na terenu je 50.000 popisivača, a relevantne rezultate ćemo imati "već" za godinu dana. Da li je to moglo brže, lakše i jeftinije?

Popis građana i imovine spada u najzahtevnije informatičke projekte decenije. Košta nas 32 miliona evra, na terenu je 50.000 popisivača, a relevantne rezultate ćemo imati "već" za godinu dana. Da li je to moglo brže, lakše i jeftinije?

U srednjoškolskim udžbenicima pročitaćete da su 1890. u SAD za obradu popisa prvi put iskorišćene bušene kartice i mehanički tabulatori, koje je za osmislio Herman Hollerith, jedan od osnivača IBM-a. Zahvaljujući toj tehnologiji podaci su obrađeni za godinu dana, umesto za planiranih osam. Tako je nekako i kod nas: rezultati će biti prezentovani za 12 meseci. Doduše, Amerika je tada imala 63 miliona stanovnika, a Srbija ih danas ima 7,5 miliona. A godina je bila 1890, a sada je 2011. Nije ni čudo što se u oglasima kao simbol našeg popisa pojavljuje... grafitna olovka.

Videli ste kako je popis organizovan: simpatični, mahom mladi ljudi dođu kod vas, izvade "čaršave", pitaju vas sve one važne stvari i upisuju odgovore olovkom u kućice. Zatim se listovi sakupljaju i nose u statističke zavode, pa tamo skeniraju. Sledi OCR, uz možete već misliti koliko grešaka, ručnih kontrola i ispravki. Pošto za većinu podataka nema mogućnosti za automatsku validaciju (možete prepoznati pogrešno unet matični broj, pošto on ima čeksum, ali ne i greške kod prepoznavanja površine stana ili ukupnog broja ovaca i koza), ogroman broj grešaka će ostati. Najzad će kompjuter očas prežvakati podatke i konačno ćemo znati koliko nas ima, u kolikim stanovima živimo, kolika je čija kuhinja i kako se WC-i (pardon, nužnici) u proseku ispiraju.

Zar u doba mobilnih telefona, tableta i cloud computing-a nikome nije palo na pamet da se za popisivače nabave jeftini tableti i da se napiše aplikacija za akviziciju podataka? Za 50.000 popisivača to bi koštalo 5 miliona evra, verovatno manje nego što će se potrošiti na svu opremu, softver i ljudski rad potreban za OCR i kasnije kontrole. Ili smo, ako treba štedeti, mogli da angažujemo ljude koji već imaju Java enabled telefon i tako podatke odmah dobijemo u elektronskoj formi. Informatički pismeni građani su mogli i sami da se popišu, uz identifikaciju pomoću lične karte sa čipom. Oni koji su bojkotovali popis (navodno) zbog formulara na "stranom" jeziku izgubili bi jedini adut, a podaci bi bili u mašinski čitljivoj formi već na dan završetka popisa; mogli bi se obraditi za nedelju-dve.

Često kažemo da smo u informatičkom pogledu napredovali, ali se to izgleda odnosi samo na pojedince i privatni sektor - proći će još mnogo vremena dok javni sektor ozbiljno ne primeni savremene tehnologije. Možda bude bolje do sledećeg popisa, eto njega za samo 10 godina...