|
Neko slabije upućen u svet mobilnih telefona rekao bi da fotoaparat nije posebna novost – već godinama tinejdžeri škljocaju naokolo telefonima i šalju fotografije sa žurki u MMS porukama. Te fotografije kako-tako izgledaju na ekranu telefona, ali sa njima ne možete mnogo toga učiniti – prenesene na računar ili foto-papir, slike izgledaju grozno. Rezolucija je nedovoljna a šum itekako vidljiv i na slikama napravljenim u idealnim uslovima, dok pri slabijem svetlu jedva možete da prepoznate neko lice. Sa druge stane, „pravi“ fotoaparati su postali prilično mali, a opet nude nesrazmerno bolje fotografije nego mobilni telefoni. Ideja da se u telefon malih dimenzija ugradi ozbiljnija kamera je, dakle, bila sasvim prirodna, pa je pravi trenutak da pogledamo njenu realizaciju.
Sony Ericsson K800i je pozajmio mnogo toga od svojih prethodnika, modela K700i i K750i – izgled, komande i softver su razmerno slični, ali je učinjen napor da svaka od ovih komponenti bude unapređena. Pre svega, ekran je porastao do 2“ i QVGA rezolucije 240×320, boje su zagasite a skinovi spektakularni.
Ako je ekran povećan a dimenzije telefona ostale približno iste (105×47×22 milimetra), tastatura je morala da se smanji pa je kucanje postalo nekomfornije – dešavalo se da uz jedinicu nehotice pritisnemo i četvorku. Uz dva uobičajena soft tastera koji menjaju uloge, back i clear, uvedene su minijaturne dirke za otvaranje Web browser-a i pozivanje korisnički definisanog menija. Bočni tasteri + i – su iz nejasnih razloga premešteni sa leve na desnu stranu (tek koliko da se zbuni svako ko je navikao da ih koristi tokom razgovora ili kucanja SMS poruka), sa leve strane je taster za kontrolu vokmena, sa desne „okidač“ kamere, gore je taster za isključivanje telefona a dole port za punjenje i vezu sa računarom. Pre nego što pitate – konektor za ispravljač je drugačiji nego na modelima T68 i K700.
U telefon je ugrađen osetno brži procesor pa su meniji znatno „živahniji“, a samim tim je i rad udobniji. Džojstik je veoma kvalitetan i precizan, ali mu je dodata funkcija koju ne volimo – budi telefon iz standby režima. Kad smo već kod tog režima... na tamnom ekranu se ne vidi vreme, kao kod nekih ranijih modela, ali kratak pritisak na neki od bočnih tastera pretvara telefon u efikasan džepni časovnik.
Softver telefona nas nije ničim oduševio – uglavnom su to opcije koje smo već viđali, malo reorganizovane i lepše nacrtane. Razočarenje je što telefon u našim uslovima nije upotrebljiv za rad sa elektronskom poštom – čak i ako se potrudite da podesite složeni e-mail klijent, za većinu poruka koje primite saznaćete samo da se radi o Unsupported character set-u – čak ni deo poruke u kojoj nema naših slova ne možete da pročitate.
Ostale opcije za komunikaciju su dobro rešene, Bluetooth odlično funkcioniše (podržane su čak i stereo Bluetooth slušalice) a priloženi USB kabl obezbeđuje još brže prebacivanje fajlova (recimo muzike) u memoriju telefona ili na neobičnu Memory Stick Micro karticu, koja se može menjati bez isključivanja telefona.
Neke od opcija na test primerku koji smo dobili nisu funkcionisale sjajno, pa smo tako imali dosta problema kod povezivanja na Internet na mreži Telekoma (mt:s). Ipak, verujemo da će ti nedostaci biti ispravljeni prvim update-om softvera, što je sada jednostavna operacija koja ne zahteva posetu servisu – možete je čak obaviti preko GPRS mreže, mada je svakako lakše preneti novu verziju flash ROM-a na računar.
I na kraju, najvažnije – kamera. Sa zadnje strane telefona je pločica čijim povlačenjem aktivirate Cyber-shot kameru rezolucije 3.2 megapiksela. Optika je minijaturna ali vrlo solidna, hardver i softver omogućavaju precizno fokusiranje a tu je i pravi-pravcati ksenonski blic sa lampicom za pomoć pri fokusiranju. Kameru koristite kao i bilo koji digitalni fotoaparat – kadrirate sliku na ekranu koristeći bočne tastere za zumiranje, pritisnete okidač do pola, sačekate da kamera proračuna rastojanje i onda pritisnete okidač do kraja. Softver omogućava kompenzaciju ekspozicije i podešavanje nekoliko opcija, ali je sigurna ruka i dalje ključna za dobru sliku. Treba se navići na to da fokusiranje nije onako brzo kao kod malih fotoaparata – obično ćete sačekati čitav sekund pre nego što se začuje zvuk koji označava da je sve spremno za slikanje.
Dobijene fotografije su spektakularno dobre za jedan mobilni telefon – rezolucija 2048×1536 je dovoljna za štampu u formatu 9×13 (pa i većem) a blic i automatski fokus obezbeđuju solidne slike čak i u umereno osvetljenim prostorijama (čitaj: na žurkama). Uz ovakav mobilni telefon gotovo da i ne morate nositi fotoaparat, a jedina cena koju ste za to platili je nešto veća masa (K800i teži 115 grama dok prethodnik, K750 nije prelazio 100 grama). Snimanje video klipova je moguće, ali u prilično slaboj rezoluciji (QCIF, 176×144, 15 fps) a bonus je mala Web kamera koja se nalazi na prednjoj strani telefona i namenjena je video konferencijama, koje će biti interesantno kada domaći operateri ponude servise treće generacije mobilne telefonije.
Iako modelu K800i nedostaju neke opcije, a pre svega EDGE i Wi-Fi podrška, Sony Ericsson je uspešno napravio ono što je i želeo da napravi: najbolju kombinaciju telefona i fotoaparata na svetu. Ukoliko, dakle, akcenat stavljate na elektronsku poštu, Internet i smart funkcije telefona potražićete neki drugi model, ali ako vas privlači mogućnost da u svako doba, praktično bez ikakve pripreme, fotografišete neku zanimljivu scenu, K800i predstavlja izazov kome je teško odoleti.
Korisne adrese:
CT Computers
Vladimira Popovića 8, Beograd
tel: 011/2015-555
|
.jpg)
.jpg)