PC Press
O nama
O nama
Pretplata
O nama
Postanite saradnik PC-ja
Kontakt sa redakcijom
PC Press
Novi broj
Novi broj   
Pretrazivanje
Arhiva
Arhiva   
PC Online
PC Plus   
Specijalna izdanja
Softver Softver
PC #120 : Mart 2006 TehnoGuru

 Naslovna  Sadržaj 
Dragan Grbić  

RAW fotolaboratorije

Napravili ste seriju RAW fotografija i preneli ih na računar, a sada je vreme za laboratorijski rad. Srećom, ovu fotolaboratoriju ne morate da zamračujete i provetravate - analizirajmo popularne programe za pregled i obradu RAW formata.

(kliknite za veću sliku)

Tržište DSLR fotoaparata je življe nego ikad, pa se sa pravom očekuje značajan proboj na polju softvera za obradu RAW formata. Namenski programi postaju sve moćniji i sve lakši za upotrebu, što je bio nužan trend, jer su fotoaparati koji omogućuju takvo fotografisanje danas u cenovnom rangu koji je prihvatljiv i za probirljive amatere. Takođe, većina profesionalnih fotografa ističe da ne žele da postanu stručnjaci za matematičku analizu datoteka, nego im trebaju digitalni ekvivalenti onog čime su do sada raspolagali u hemijskim laboratorijama. Posledica takvih zahteva je pojavljivanje moćnih, a za korišćenje relativno jednostavnih programa, koji ne samo da sadrže sve procedure za detaljnu obradu, nego su često opremljeni i modulima za heurističku analizu koji će odraditi dobar deo posla.

Podsetimo se priče iz prošlih brojeva: suština fotografisanja u RAW formatu je u tome da izbegavate procesiranje eksponiranog materijala u fotoaparatu i odlažete konačnu odluku o brojnim parametrima do časa kad ćete na miru završiti posao na računaru. U tom poslu postoje karakteristične operacije, pa su potrebni i namenski programi koje bi valjalo da upoznate. Izbor je veliki, tako da programi koje ovog puta pominjemo čine samo mali deo spiska koji može da zadovolji vaše potrebe. Dobra vest je da možete birati između public domain, shareware i komercijalnih proizvoda, pa ćete naći rešenje primereno vašim zahtevima i mogućnostima. Kako se stvari ovde brzo menjaju, a raste i konkurencija, ako ste zainteresovani za rad sa RAW fotografijama, svakako posetite sajtove koji prate ovu scenu (preporučujemo www.dpreview.com ). Usput, fer upozorenje za sve koji se spremaju da uđu u digitalnu fotolaboratoriju: rad sa grafikom spada u poslove za koje ne postoji prebrz računar ili previše memorije. Pojačajte svoju platformu koliko god vam budžet dozvoljava; ubacite brz disk i 1 GB RAM-a u računar, opremite se DVD pisačem za arhiviranje i – srećno!

Pregled fotografija

(kliknite za veću sliku)

Pre samo godinu ili nešto više, niste se mogli mnogo pouzdati da će vaš odabrani program za pregled slika biti u stanju da prikaže neki od RAW formata. Stvari se brzo menjaju: nove verzije skoro svakog pregledača sadrže module za prikazivanje sirovih slika, pa čak raspolažu i podešavanjima za napredniju interpretaciju: kontrola game boja, aproksimacija veličine, odabrani kvalitet prikaza u cilju odabira brzine... Najpoznatiji program ove namene je ACDSee, koji u verziji 8 „prepoznaje“ većinu poznatih RAW formata. Ovaj program je shareware i košta 50 dolara.

Rastući godinama, ACDSee je napredovao do velikih mogućnosti: sirove fotografije prikazuje prilično brzo, a novo okno zadataka (task pane) predstavlja udoban način za pregled EXIF informacija. U prozoru za detaljni pregled fotografije možete ispitati područja kritičnog nivoa osvetljenja (previše tamne i „pregorele“ površine), što je korisna informacija prilikom odabira najboljih ekspozicija. To će posebno dobro poslužiti ako uporedno prikažete dve, tri ili četiri fotografije, recimo ako ste primenili bracketing da izvedete više ekspozicija sa različitim osvetljenjem. U nekoliko navrata program nije dobro interpretirao orijentaciju slike prema EXIF zapisu. Takođe, uočavamo da program interpretira slike u manjim dimenzijama od originala, što i nije neka smetnja ako uzmemo u obzir da ćete pregledač iskoristiti tek za trijažu sadržaja. U tom smislu možete razmišljati i o konverziji, koja radi uglavnom dobro: inicijalni JPEG će vam poslužiti tek da biste brzo saznali da li je potrebna neka obrada.

Iskusni korisnici znaju da ACDSee nije brz program; njegov adut je u drugim mogućnostima. Zato postoje i drugi programi, koji kao da su pisani sa isključivom namerom da osvoje korisnike jednostavnošću i uočljivo većom brzinom. Jedan od takvih je Fast Stone Image Viewer (FS Viewer), program o kome se mnogo priča u poslednje vreme, a koji može da radi sa RAW formatima počev od verzije 2 (aktuelna revizija programa je 2.29). Program je besplatan za ličnu upotrebu, što je samo jedna od prednosti: u zbiru sa mogućnostima predstavlja odličan izbor za opštu upotrebu. Kada je reč o RAW formatima, ne možemo baš reći da je FS Viewer šampion brzine, ali je nadmoćan u odnosu na ACDSee. Postoje veoma detaljna podešavanja interpretacije RAW slika, a modul za konverziju je bolji od svih koje smo videli u programima slične namene: lako ćete upravljati imenima ciljnih datoteka, možete im menjati veličinu, isecati ih i podešavati parametre, pa čak i dodati tekst i vodeni žig na željeno mesto na slici. Ukupno gledano, FS Viewer je i više od programa koji u kontekstu pripreme za obradu RAW fotografija treba da posluži kao alat za razvrstavanje, pa mu dajemo apsolutnu preporuku.

Esencijalni editor

(kliknite za veću sliku)

Retko kad je neki program izazvao toliko oduševljenje među profesionalnim i drugim fotografima kao što je to bio slučaj sa paketom RawShooter Premium 2006, koji se jesenas pojavio kao „velika“ verzija poznatog i besplatnog programa RawShooter Essentials 2005. Po ceni od 99 dolara, ovaj program firme Pixmantec sadrži sve što biste mogli poželeti na polju obrade RAW fotografija: napisan je po meri pragmatičnog fotografa jer obezbeđuje kompletan hodogram obrade serije slika, od preuzimanja sa fotoaparata do konačnog rezultata. Reč je o najbržem programu za ovaj posao koji smo videli u pogledu vremena potrebnog za dobijanje konačnog rezultata. Alain Briot, najpoznatiji fotograf pejzaža Velikog kanjona reke Kolorado, tvrdi da mu je taj program skratio vreme obrade na četvrtinu, dok Andy Rouse, legenda prirodnjačke fotografije, kaže kako je RSP 2006 bio jedini program na njegovom notebook-u tokom dvomesečne ekspedicije na Arktiku.

RawShooter Premium 2006 je organizovan kao radna površina sa više okana čiji raspored i vidljivost lako možete menjati. Najvažniji su pregled umanjenih sličica i okno za uređenje jedne fotografije; svi alati su smešteni u području na desnoj strani i logično su raspoređeni. Prva aktivnost posle preuzimanja sa fotoaparata u folder na disku je selekcija, a ovde RSP ima odličan koncept: pregledajući sličice jednu po jednu kao slide show, dodeljivaćete fotografijama jednu od tri kategorije ili zastavicu, a možete i obeležiti škart za trajno brisanje. Na kraju, kretanjem po karticama kategorija, brzo ćete pregrupisati fotografije za grupnu obradu.

(kliknite za veću sliku)

Postoji nekoliko grupa podešavanja parametara slike: najpre ćete se pozabaviti balansom belog, što ćete izvesti uz pomoć klizača Color Temperature i Tint ili ćete kliknuti „pipetom“ na neku monohromatsku površinu; možete dopustiti i programu da vam predloži balans belog ili ga vratiti na vrednost određenu tokom ekspozicije. Drugu grupu čine podešavanja svetla: kompenzacija ekspozicije, popuna svetla i kontrasti. Postoji nekoliko profila za to, a možete sačuvati i svoj imenovani profil, pa tako brzo menjati osvetljenost slike. Pritom ćete paziti na područja mogućih gubitaka: dovoljno je da pritisnete Ctrl pa da vidite šta je suviše tamno ili suviše svetlo.

Posebnu grupu čine podešavanja oštrine, detalja i kompenzacije šuma: postoji pet klizača čijim pažljivim pomeranjem ćete počistiti ivice i površine do optimuma (šum posebno raste u tamnim područjima ako ste povećali osvetljenost). RSP kontroliše i dinamičke nivoe svetla i krivu kontrasta, što je bolji način optimizacije slike od linearnih kontrola za promenu svetla i kontrasta. Najzad, na raspolaganju je skup kontrola za podešavanje boja (zasićenje, nijanse), a ovde raspolažete čak i kontrolom koja simulira kolorni filter na objektivu. Posebno dobar adut za brzu obradu je mogućnost prenošenja podešavanja sa jedne fotografije na drugu, što je još jedna poenta grupisanja pre obrade: odabraćete od jedne do osam grupa parametara, pa je brzo ubaciti na jednu ili više sličnih fotografija. Posle ovog uglavnom sledi samo kontrola rezultata cele grupe. U slučaju da želite da odaberete samo jednu od više sličnih slika, poslužićete se oknom za uporedni prikaz.

RSP 2006 vam pomaže i da rešite probleme u kompoziciji: lako ćete ispraviti zakošeni horizont, a prilikom isecanja kadra možete odabrati neke od predloženih proporcija ili sami definisati one koje su vam potrebne. Da biste sliku sveli na knjiška pravila kompozicije, možete uključiti prostu mrežu koja će vam pomoći da zadovoljite pravilo trećine. Ovim uglavnom završavate posao, pa je ostala samo konverzija: na raspolaganju je izvoz u TIFF ili JPEG format u odabranom kvalitetu. Ovde možete i pripremiti veličinu ciljne fotografije, procentualno ili na unapred zadatu vrednost. Ako ste nestrpljivi, a imate dovoljno jak računar, ne morate čekati da završite obradu celog materijala pre konverzije: RSP 2006 podržava multithreading, pa se obrađene fotografije mogu konvertovati u pozadini dok vi obrađujete sledeće. Program čuva podešavanja za svaku sliku, što u kombinaciji sa efikasnim keširanjem foldera još više ubrzava ovaj već brzi paket.

Digitalna klasika

(kliknite za veću sliku)

Mnogi fotografi, pogotovo oni koji već dugo rade taj posao, ipak će se odlučiti za nepobedivu varijantu snage i opsega mogućnosti: Adobe Photoshop je apsolutni standard za obradu rasterske slike, program prema kome se danas ravna doslovno cela grafička industrija. Za poslove obrade i konverzije RAW fotografija Photoshop CS je sadržao spoljni plug-in Adobe Camera Raw 2, dok aktuelni Photoshop CS2 standardno raspolaže internim modulom Camera Raw 3. Modul se povremeno ažurira i daje na besplatno preuzimanje, čime se proširuje spisak podržanih digitalnih fotoaparata.

U kombinaciji sa servisnim programom Adobe Bridge, ova baterija može da funkcioniše sa grupom slika, nalik programima Pixmantec-a, ali suština ovog ambijenta je nešto drugačija. Naime, Camera Raw se automatski otvara kada u PhotoShop-u pozovete RAW datoteku ili je prevučete na površinu programa, a tad se podrazumevano pokreće sekvenca Auto Adjustments. Ovaj heuristički modul će proanalizirati fotografiju i podesiti balans belog i četiri parametra osvetljenja, predlažući tako optimum u dinamičkom opsegu u kome ima najmanje gubitaka (optimalni histogram, bez pregorevanja). Od ovog polazišta možete krenuti dalje, što se svodi na lako pomeranje klizača. Grupa podešavanja za oštrinu i uklanjanje šuma je nešto slabija od one u RSP 2006, ali ne zaboravite da ćete ovaj rezultat proslediti direktno u Photoshop, gde ćete završiti te poslove moćnom baterijom alata.

Adobe Camera Raw raspolaže i grupom podešavanja za uklanjanje nedostataka objektiva, koju RSP 2006 ne sadrži (inače bi bio savršen). Dva klizača za uklanjanje hromatske aberacije služe da uklonite ružni odsjaj koji se ponekad javlja na ivicama između područja velike razlike u osvetljenju (često se vidi u granama drveća spram jakog svetla), a klizač vignetting će rešiti problem zatamnjenja slike po uglovima, koje nastaje zbog nesavršenosti stakala u objektivima sa manjim prečnikom i većom žižnom daljinom. Najzad, na raspolaganju je i grupa podešavanja za kalibraciju fotoaparata. Reč je o parametrima koje ne bi trebalo da dirate ukoliko nemate ekspertsko znanje o ponašanju svog digitalca. Ovaj sofisticirani mehanizam služi za vrhunske domete u kontroli vernosti kolornog prostora u pripremi za štampu.

Ovaj modul takođe raspolaže alatkama za podešavanje geometrije slike (ugao, isecanje). Poslednji korak pre konverzije fotografije, koja završava „na radnom stolu“ Photoshop-a, jeste odabir opsega boja u zadatom profilu, kao i definicija ciljane veličine i rezolucije. Naravno, sliku možete i povećati ako je pripremate za neki plakat ili želite da postignete neki poseban efekat, no to je već tema bez kraja i konca kojom se ovom prilikom nećemo baviti. U sledećem broju, otkrićemo vam neka praktična iskustva u primeni pomenutih „digitalnih fotolaboratorija“.