PC Press
O nama
O nama
Pretplata
O nama
Postanite saradnik PC-ja
Kontakt sa redakcijom
PC Press
Novi broj
Novi broj   
Pretrazivanje
Arhiva
Arhiva   
PC Online
PC Plus   
Specijalna izdanja
Aktuelnosti Aktuelnosti
PC #115 : Oktobar 2005 Knjiga 50 godina racunarstva u Srbiji

 Naslovna  Sadržaj 
Dejan Ristanović  

Intervju: Bodin Drešević

Microsoft je ovih dana u Beogradu osnovao razvojni centar koji će se baviti pisanjem softvera za prepoznavanje rukopisa za TabletPC platformu. Direktor ovog centra je dr Bodin Drešević, koji se ovih dana vratio u Srbiju posle dvadesetogodišnje uspešne karijere u Americi i koji upravo sakuplja svoj razvojni tim. Razgovarali smo sa gospodinom Dreševićem o njegovim planovima, kao i o značaju projekta koji vodi za Microsoft i za našu zemlju.

Microsoft je ovih dana u Beogradu osnovao razvojni centar koji će se baviti pisanjem softvera za prepoznavanje rukopisa pre svega za TabletPC platformu. Direktor ovog centra je dr Bodin Drešević, koji se ovih dana vratio u Srbiju posle dvadesetogodišnje uspešne karijere u Americi i koji upravo sakuplja svoj razvojni tim. Razgovarali smo sa gospodinom Dreševićem o njegovim planovima, kao i o značaju projekta koji vodi za Microsoft i za našu zemlju.

Vi radite u Microsoft-u već 16 godina. Kako ste se zaposlili u toj korporaciji i na kakvim projektima ste radili?

Otišao sam u Ameriku pre 20 godina, doktorirao atomsku fiziku na Univerzitetu Vašington, ali sam negde na polovini postdiplomskih studija shvatio da ne želim da ostanem fizičar do kraja života. Naučio sam da programiram i zaposlio se u Microsoft-u u grupi za kompjutersku grafiku. Kasnije je ona prerasla u grupu za Windows grafiku i u njoj sam ostao deset godina, radeći na raznim projektima. U zadnjih pet godina vodio sam tehnologije fontova, recimo ClearType je napravljen pod mojim vođstvom. Posle toga sam bio development manager za TabletPC.

Povratak u Srbiju svakako predstavlja značajan korak u životu. Šta Vas je opredelilo na takvu odluku?

Bilo je tu nekoliko faktora. Prvo, želja da na ovom terenu, gde toliki ljudi govore da mnogo toga ne valja, napravim jedno ostrvo kvaliteta, koje će možda najpre biti izolovano, ali će onda svojim uspehom povući i druge ljude. Osim toga, želeo sam da živim u Evropi, razmatrao sam još neke zemlje i pojavila se ova prilika... Deo motivacije je naravno lične prirode, moj stariji sin je na studijama u Americi i nikada se nije do kraja opismenio na srpskom, pa želim da mlađi sin, trenutno osnovac, bude pismen na engleskom i na srpskom jeziku.

Tu je i veliki profesionalni izazov...

Naravno! Do sada sam bio development manager tj. vodio sam prilično veliki tim koji se sastojao od dvadesetak developer-a. Tim koji ću ovde voditi je multidisciplinaran, sastoji se od developer-a, stručnjaka za testiranje, program manager-a... To u organizacionom smislu zahteva razvijanje nekih novih znanja i kvaliteta. A i sama tehnologija kojom ćemo se baviti je jako interesantna, sarađivaćemo sa najboljim istraživačima u Redmondu, razvojnim centrima u Kembridžu i u Kini...

Vaš cilj je, dakle, softver za prepoznavanje rukopisa koji bi bio prilagođen raznim jezicima?

Jedan od projekata kojim ćemo se baviti je, kako mi to kažemo, „produktizacija” prepoznavača rukopisa za razne evropske jezike. Cilj nam je da tehnologiju za prepoznavanje rukopisa ugrađenu u TabletPC, koja je prilagođena engleskom, španskom, francuskom, italijanskom i nemačkom jeziku, usavršimo tako da pravljenje svakog sledećeg prepoznavača bude brže i jeftinije. Kada tu tehnologiju usavršimo, možemo da je primenimo na mnogobrojne jezike za koje trenutno ne postoji podrška. Potprojekti tog velikog projekta su prepoznavači za srpsku ćirilicu, rumunski i hrvatski, katalonski i mnoge druge jezike. Nećemo ih raditi sve odjednom, nego po nekoliko godišnje – imamo posla za naredni dug period. Taj projekat u šali zovem Reco-factory, reco skraćeno od recognition, a factory u smislu da se novi prepoznavači prave na „štanc mašini“.

Drugi projekat na kom ćemo raditi je prepoznavač za neki od specijalnih 2D domena. Rukopis je jednodimenzionalni domen, pišemo sleva nadesno u jednoj liniji, kad završimo tu liniju prelazimo na sledeću i tu rešavamo isti problem. Kod hemijskih formula, arhitektonskih crteža ili matematičkih jednačina stvari su dvodimenzionalne i prema tome znatno komplikovanije. To je projekat istraživačke prirode i tu ćemo sarađivati sa Microsoft-ovim istraživačkim grupama – trajaće duže, ali je krajnji cilj da nastanu konkretni proizvodi.

Koliko će ljudi raditi u novom razvojnom centru?

Trenutno otvaramo šest radnih mesta i već smo raspisali konkurs na sajtu www.microsoft.com/scg/tabletpc/ . Tražimo ljude koji imaju predznanja u oblastima koje su od interesa za ovu vrstu posla. Ukratko, tražimo energične i vredne inženjere koji dobro poznaju algoritme, matematiku, koji imaju dobre analitičke sposobnosti, kao i solidna programerska znanja.

I na kraju, šta biste rekli ljudima koji bi možda želeli da krenu Vašim stopama, da se vrate iz inostranstva ili da uopšte i ne odu iz zemlje?

Bio sam prijatno iznenađen kako se po korporaciji proširila vest o onome što ću ja raditi, koliko ljudi je izrazilo interes da dođe ovde, neki da ostanu 2-3 nedelje, neki da rade godinu-dve, pa da se onda možda i trajno vrate. Serbian pilot project, koji je počeo u februaru ove godine, je uvodna faza u razvoju prepoznavača za srpsku latinicu i ćirilicu, i već u tom projektu su angažovane lokalne firme u kojima rade stručnjaci za srpski jezik, kao i šira javnost koja je skupljala uzorke rukopisa. Sve ovo je klica velikog projekta i siguran sam da će biti još takvih projekata u budućnosti.